Intuicije su poseban fenomen, mističan i neočekivan. Neće doći samo sa vrednoćom, sa moralnosti, sa željom. Pokušaje naučnih otkrića često sprovode stručni timovi i pregaoci, koji u tom cilju ulažu beskonačno energije, vremena i znanja, ali ipak na kraju se uvek dešava to da su u nauci pravi skok iz kvantiteta u kvalitet činili pojedinci. Kao da je sve pitanje lucidnog trenutka i intuicije pojedinca. Ili, što bi filozof Seneka rekao: „Tajne prirode se ne otvaraju svakome bez razlike. One leže zaključane u kovčegu vlastite svetlosti!“ Obasjanost tom svetlosti nosi svoju mističnu prirodu, jer je nemoguće pretpostaviti na koga će se ona izliti. Deluje da nije sve u pukom obrazovanju i vremenu i naporu uloženom u tom cilju. Put pojedinca ka “svetlosti” tog tipa zahteva i napor ka drugim tipovima usavršavanja: lično pregalaštvo na putu od individuacije do oboženja, sklonost tolerantnijim razmišljanjima, introspekcijama, učenju i shvatanju vančulnog. Da bi se dao odgovor na pitanje odakle dolazi intuicija i zbog čega nekoga daruje svojom milošću, potrebno je vratiti se na osnovni pojam- pojam materije i u njenim oblicima potražiti moguć odgovor. Možda baš zato, što krajnji odgovor teži potpuno nematerijalnom?
Dva ruska akademika, Šipov i Akimov, direktori istaknutih Instituta fizike u Rusiji i ljudi od kojih bi se očekivalo da čvrsto drže uverenje u apsolutno fizičko, demantovali su takvo predubeđenje. Govoreći o stanjima materije definisali su sedam različitih oblika osnovne supstance: čvrsto, tečno, gasovito, stanje plazme (stanje elementarnih čestica), vakum, nadvakum i sedmi nivo materije, koji su nazvali „apsolutno ništa“. Prva četiri nivoa su bliska razumu i fizici, jer su oni realnost, ali evo par objašnjenja o preostalih tri.
Svi se mi nalazimo u vakumu. Iako ima energetsku prirodu, vakum se može smatrati zonom nulte tačke energije. Vakum je polje talasanja, njegova struktura je kosmičko- vremenska. Iz njega se može crpeti energija, ali energija na bezpokretačke pogone.
Smatra se da se u šestom stanju materije, stanju nadvakuma, nalaze primarna torziona polja. Radi se o povezanosti sa psihofizičkim pojavama. Ova torziona polja proističu iz karakteristike materije da rotira (kreće u pravcu suprotnom pravcu kretanja kazaljke na satu, uz istovremeno spinovanje u pravcu gore- dole). U torzionim poljima nema gubitaka energije, jer je njihova energija- informacija. To omogućuje prenose na beskrajne udaljenosti bez ikakvih gubitaka. Ovakva rotacija materije je sasvim prirodna, kao što su to gravitacija ili elektromagnetizam. Torziona polja su suptilan i delikatan fenomen i nije dato svakome da ih razume. Ono što je posebno intrigantno je postojanje zapanjujuće sličnosti između torzionih polja i astralne potke- astralnog sveta. Time se ustvari dokazuje da sve duhovne pojave imaju svoju materijalnu osnovu, koja je doduše suptilna, prefinjena i neobično delikatna. Ovladavanje svojstvima torzionih polja daje mogućnost percepcije- primanja zvukova, glasova, vizuelnih efekata, mirisa, koji nisu dostupni u materijalnom svetu.
Kako su rekla ova dvojica istaknutih naučnika: „Izgleda da su u ovom trenutku Više Sile odlučile da čovečanstvu pruže nova saznanja u ovoj oblasti“!!! Kako god bilo, torziona polja se u organizmu čoveka ispoljavaju intenzivno.
U njima leži potencijal za ostvarivanje antigravitacionih sposobnosti- sposobnosti lebdenja, koje još neotkriveno postoji u čoveku. Dr Eugen Podkletnov, koji se intenzivno bavi fenomenima antigravitacije, pri NASA, je uveren da će „lov na antigravitaciju postati najvažnije naučno pitanje XXI- og veka“! Mada i upozorava, da bi ovladavanje antigravitacionim sposobnostima moglo, u pogrešnim rukama, da bude moć jača od termonuklearnog oružja.
Postoji i sedmi nivo materije, koje su akademici nazvali „apsolutno ništa“. U njemu se krije početak svega. Kako su rekli, „to predstavlja nadsvest i kontakt sa Bogom“. Možda i ne čude ovako avangardni stavovi cenjenjih naučnika. Koncept savremene fizike ka odvajanju od isključivo materijalnog začeo se od trenutka kada fizičari nisu uspeli da postojećim zakonima objasne pojam kosmosa i brojne paradokse u njemu, koji se ne uklapaju u poznate principe nauke. Veliki Isak Njutn je izvodio fiziku iz božanskog načela, da bi se fizika apsolutno materijalizovala u poslednje vreme, potpuno odričući postojanje Boga. A, ono što je fascinantno je činjenica, da se u tom nivou nalazi „kosmička banka podataka“, odakle se crpu sve velike intuicije, inspiracije, lucidnosti, genijalnosti…
TORZIONA POLJA
Čuveni paralizovani fizičar Stiven Hoking je proklamovao 1994. godine, povezujući sedmi nivo materije sa Primodijalnim- Velikim Praskom: „Ova esencijalna kosmička erupcija nije mogla da se desi bez postojanja Boga“! Postoji večita diskusija o postojanju i nepostojanju Boga. Kao što postoji večita polemika između evolucionista i kreacionista. Ne negirajući evoluciju, koja je prepuna fascinantnih primera i dokaza da deluje, može se ipak postaviti i logičko pitanje:
A, šta je uopšte učinilo da evolucija tako savršeno funkcioniše?“
To znači da su velika muzička, slikarska, književna dela, veliki, kvalitativni pomaci u nauci, medicini, metodologiji, tehnologiji, potekla upravo odavde, iz nivoa „apsolutno ništa“, darujući tom mističnom milošću i lucidnom svetlošću odabranog pojedinca!
Prosvetljenje je u jednom trenutku dovelo Fleminga do otkrića penicilina. Intuicija je pomogla Mendeljejevu da sklopi Periodni sistem elemenata (rešenje mu je došlo kroz san). Intuicija je već potpuno gluvom Betovenu dala moć da stvori Devetu simfoniju i u sklopu nje „Odu radosti“, himnu Evrope i Evropske Unije. Intuicija je pripomogla Ajnštajnu da stvori teoriju relativnosti, kao i „filozofiju“ lasera, danas široko primenjivanih instrumenata u medicini. Intuicijom je spoznata prstenasta struktura insulina. Intuicija je delovala i onog momenta kada je Nujtnu pala jabuka u krilo, sa drveta, pod kojim se odmarao, i inspirisala ga da definiše i formuliše slavni Zakon Gravitacije. Nadahnutost je tokom samo jedne noći učinila da anonimni francuski oficir nižeg ranga, Ruže de Lil, stvori „Marseljezu“, himnu Francuske, nakon čega dotični nije nikada više ostvario ništa ni približno značajno u muzici. I ovime se lista velikih otkrića i dela ne završava.
ALEKSANDAR FLEMING
I oblast tradicionalne medicine, sa brojnim disciplinama u sklopu nje, svoje doprinose je dala značajnim delom i kroz darovanje svetlošću intuicije. Potpuno je fascinantno kako su Kinezi spoznali neprikosnoveno tačne lokacije akupunkturnih tačaka na telu čoveka. Te tačke imaju svoje karakteristike, kojima se odvajaju od okolnog tkiva: Lokalno imaju povećanu temperaturu u odnosu na okolinu, za 0,1- 0,2°C. Lokalno, u tački je povećan i metabolizam O2 i CO2. Povećana je električna sprovodljivost, a smanjen električni otpor u njoj. A, čak se i određena električna aktivnost u akupunkturnim tačkama može detektovati i 48 sati nakon smrti. Sumnjičavim Evropljanima i uopšte Zapadnom svetu te tvrdnje sa Istoka nisu bile dovoljne, no su preciznim i osetljivim instrumentima morali da provere ovo, bivajući iznenađeni neverovatnim preciznostima u lokaciji tačaka. Posebno zato što Istok nije koristio u tu svrhu neke instrumente za detekciju ovih tačaka, niti ih je imao.
U svetu fitoterapije posebno je cenjeno ime Morisa Mesegea (Mesežea), najslavnijeg svetskog travara. Lečio je mnoge careve, kraljeve, poznate ličnosti, umetnike, političare, glumce, sportiste. Lečio je čajnim biljnim mešavinama, primenjujući tople kupke ruku i nogu. Sistem lečenja je nasledio od svoga oca, razradio ga je i unapredio. Pitanje je, kako je moguće da je Morisov otac, taj neuki francuski seljak, lepotan, strastveni lovac (kome je na kraju lovačka puška i došla glave) i promoćurni posmatrač prirode došao na tu ideju? Ni on, ni Moris, nisu imali pojma o akupunkturi, niti su ikada čuli za nju. Za nju se u to vreme nije znalo ništa ni u medicinskim krugovima. A, oni nisu imali ni osnovno medicinsko znanje. Zato sigurno nisu ni znali da ruke i noge, a posebno podlaktice i potkolenice nose brojne moćne i delotvorne akupunkturne tačke. Sigurno nisu znali da se na potkolenicama nalaze akupunkturni kanali jetre, koji nose akupunturne tačke vezane za nju. Niti su znali da se na rukama nalaze akupunkturni kanali pluća sa svojim tačkama. A, ipak su upravo toplim kupkama podlaktica lečili tegobe pluća, a toplim kupkama potkolenica tegobe jetre. Njihova objašnjenja su bila plitka, nemušta. Sve se po njima svodilo na osmozu preko kože, ali to je jednostavna fizika, koja je sinhrona sa apsorbujućim svojstvima akupunkturnih tačaka, ne pojašnjavajući ništa dublje. Ali jednostavno, bili su u milosti intuicije. Više im i nije trebalo.
MORIS MESEGE
Ostavi komentar