DISKUSIJA O MELAHOLIJI
Mnogo zdravstvenih saveta u „Knjizi Života“ je vezano za ličnu Fićinovu borbu sa depresijom ili bar često prisutnom melanholijom (melaina chole- „crna žuč“). Smatrao je da njegovi prijatelji i on često pate od melaholije, kojom po stavovima tog vremena vlada Saturn, čiji se uticaj ogleda u suzdržavanju od zadovoljstava Venere, a vodi preteranoj kontemplaciji (razmišljanju i filozofiranju). Planetama je, u Srednjem veku i tokom Renesanse, pridavan veliki uticaj na zdravlje.
Uz sve to, neoplatonisti su govorili da „duša ne želi da bude u telu i da je melanholija plač duše za slobodom“! Svojim melanholičnim prijateljima, koje je zvao „saturjanci“, je savetovao izlazak iz tamnih i zamračenih soba u svetle vrtove, kao i upražnjavanje seksa. U Fićinovo vreme, vreme Renesanse, priče o seksu nisu bile tabu.
Ono po čemu je Fićino originalan je to, što je prvi put skupljeno zajedno nekoliko naučnih pravaca:
a) astrološka nauka Antike
b) predavanja o duši: Rimljana, Arapa i neoplatonista Grčke
c) medicinske i nutricionističke rasprave
d) učenje o lekovitosti biljaka
e) biohemijski stavovi
Fićino je smatrao da se studenti nedovoljno odmaraju, što vodi razbuktavanju crne žuči- melanholije, čija je priroda SUVA I HLADNA. Učenje i nauka zahtevaju odvajanje od spoljašnjih stvari i uticaja i okretanje unutrašnjim, slično kretanju sa kružnice u centar kruga. Savetovao je onima koji uče, da koriste posniju i kuvanu hranu, da krv ne bi postala hladna i gusta, a što bi vodilo stvaranju melanholičnog duha. Ukoliko se desi da se suvoća melanholije razbukti, može voditi do provociranja psihe i uvoda u istinsko ludilo!
Aristotel je tvrdio, u svojoj knjizi „Problemi“ da: „Svi ljudi, koji su istaknuti u nekim naukama, su melanholični!“
Demokrit je govorio: „Niko ne može postati veliki mislilac, ako ne može da se razjari!“
Kao preventivu razbuktavanja crne žuči Fićino predlaže:
a) Izbegavanje previše hladne i suve hrane
b) Umerenost u ishrani
Takođe je predlagao da se jela začinjavaju: cimetom, đumbirom, šafranom, mirišljavim orahom. Koristiti pileće i kokošije meso, jesti jaja, slatke jabuke, dinje, trešnje, grožđe, smokve, šljive. Koristiti i sok od slatkog korena, narandže. Što više jesti salatu, bademovo mleko i koristiti: crvene ruže, ljubičice, kamfor, ružinu vodicu… Ali, najvažnije za stvaranje čistog duha je čaša BELOG VINA!
Savetovao je dovoljno sna, što više boravka u svetlim prostorima, šetnje vrtovima, livadama, šumama, posmatranje vode. Govorio je o smirujućem uticaju muzike lire i drugih melodičnih instrumenata, uživanje u pevanju i plesu. Savetovao je druženje sa otmenim ljudima, obrazovanim, sa ljudima koji lepo pevaju i imaju smirene karaktere.
(Kao što se vidi, gotovo i da nema razlike u pružanju doboronamernih i lekovitih saveta ljudima Renesanse i ljudima Današnjice. Neke stvari su gotovo nepromenljive i večne. Teško da bi se bilo šta moglo prigovoriti Fićinovim pogledima na brigu o zdravlju i održavanju zdravoga duha).
2 Komentar